Embed

Србија у Великом рату 1914. – 1918.

„Хероји, ја вас шаљем у један нови рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који су у три непосредна рата – против Турака, Бугарске и Аустроугрске, дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војнчких способности и који су, на заставама попрсканих крвљу, написали за ове четири године само највеће и најславније победе. Знајте да ће само наша енергија и спремност на највеће жртве и само потпун презир према смрти омогућити да победите овај народ, да освојите његову земљу и да немачкој војсци донесете нову победу. Срећан пут ка победи и слави. Ура!“
[Немачки Цар Вилхелм II Хоенцолерн, трупама пред полазак у напад на Србију]

Сектор Београда представљао је најважнију тачку непријатељског удара,
Мајор Драгутин Гавриловић издао је тада легендарну заповест:

„Тачно у три часа, непријатељ има да буде разбијен нашим
силним јуришем, разнет нашим бомбама и бајонетима.
Образ Београда има да буде светао! Војници, Јунаци…
Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања.
Наш пук жртвован је за част Београда и отаџбине…
Ви немате да се бринете за своје животе, јер они више не постоје…
Зато напред у славу! Живео Београд!“

Према попису српских предузећа из 1916. на аустроугарском окупационом подручју онеспособљено је 58% индустријских предузећа, а слична ситуација је била на бугарској окупационом подручју где су руднике експлоатисали Немци.
Остала предузећа су страдала током повлачења окупатора. Затим, за време Првог светског рата у Србији су оштећени рудници метала са 50%, а рудници угља са 100%. Порушено је 12.000 тона мостовних конструкција, железничке линије Београд−Ниш−Цариброд, Ниш−Скопље−Ђевђелија и Скопље−Митровица.

Однето је 24.600 тона бакра, 2.970 тона олова, 150.000 тона пирита, 500.000 тона лигнита, 220.000 тона каменог и мрког угља, 750.000 тона терцијарног мрког угља, 1.610 тона злата и 3.100 тона сребра. Непријатељ је приликом повлачења многе руднике и индустријске објекте потопио, порушио и запалио.

За време рата, конфискацијом и одвођењем у непријатељске земље, сточни фонд је уништен за 70%, пољопривредна производња смањена за 70%, а пољопривредни инвентар (објекти, справе, машине, возила) оштећен је за 44% од своје вредности. Број радника у Србији је тек 1923. године достигао број из 1910. године.

Аугуст фон Макензен (1849-1945), немачки фелдмаршал:
„Ви не полазите на италијански, ни на руски, ни на француски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали народ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије“.

Српска војска, не само да је на бојном пољу помрачила славу немачке армије, већ је и Макензена лично понизила. Познато је, наиме, да је српска војска 1918. године заробила Аугуста фон Макензена.

Ервин Киш, чешки књижевник, каплар 11. пука, 9. аустроугарске дивизије, поражене у Колубарској бици, пише:

„Тек у Србији 1914. године схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних. Тек сам овде схватио Шатобријана да неумитна сила – воља савлађује све, а да је слабост силе само у томе што верује само у силу“.

Жозеф Жофр, француски маршал, о повлачењу српске војске преко албанских гудура, без одеће, обуће и хране, са чуђењем каже:

„Повлачење наших савезника Срба, у околностима у којима је извршено, прелази по страхотама све што је у историји као најстрашније забележено“.

Франше д Епере, француски маршал не крије своје одушевљење у односу на квалитете српског војника. Он се готово песнички пита:

„Ко су ти јунаци који могу да се подиче да су заслужили једно од највећих одликовања на свету? То су сељаци, скоро сви, то су Срби тврди на муци, трезвени, скромни, несаломљиви, то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива“

Цар Виљем Други,:

„Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је исход рата. Срамота!“

Ноје фраје пресе, бечки лист, 1918. године пише:

„Остаће загонетка како су се остаци српске војске који су се спасили испред Макензена, касније могли оспособити за борбу. Тиме је дат доказ да српски војник спада у најжилавије ратнике које је видео светски пожар“.

Обсервер, лондонски лист, такође је пун хвале о Србима. У једном од коментара о Првом светском рату, наводи поред осталог и следеће:

„Ниједно племе у целој историји света није дало за слободу и јединство јуначкијих, светлијих жртава од српског племена“. Исти лист, поводом пробоја Солунског фронта и капитулације Бугарске пише да су Срби извели „оно што је било немогуће. До сада није било већег војничког подвига и никада победа није извојевана са више неодољиве смелости и неуморне енергије“.

Kategorija:

Istorijski